Ukoliko želite da probate igru koju smo napravili ili vas zanima da razumete ključne i osnovne funkcije svake igre, ovaj blog post ne propuštajte. Objasnićemo kako detektujemo kolizije, odnosno dodir projektila i asteroida, kako ispaljujemo projektil i kako pozicioniramo projektile i igrača na primeru koji smo napravili prošli put.

Napomena: Igra je malo doterana. Implementirana je rotacija asteroida, kao i zvezdano nebo.

Detektovanje kolizija

Rešavanje najtežih problema počinje od rešavanjem onih najjednostavnijih. Iako se čini teškim za razumevanje, detektovanje kolizija je veoma logično i jednostavno.

Počinjemo prostom proverom, koliko je udaljen projektil od asteroida i ako je ta razdaljina manja od nule, onda uklanjamo i projektil i asteroid sa ekrana.

Pošto je u pitanju dvodimenzionalna igra, gledamo na dve koordinate (x,y) i proveravamo udaljenost jednog objekta od drugog.

Međutim, ako bismo ovako upisali primetili bismo da će doći do kolizije tek kada gornji levi ugao projektila se preklopi sa gornjim levim uglom asteroida. Dolazi do dodirivanja, pa čak i prolaska kroz centar jednog i drugo, ali tek kada se potpuno preklope (gornji levi uglovi) će doći do uklanjanja istih.

Zato ćemo pomeriti tu početnu tačku u sredinu objekta. Kako bismo došli do centralne tačke, opisaćemo krug, čiji će centar predstavljati početnu tačku projektila ili asterioda. Poluprečnik kruga predstavlja polovinu širine/dužine objekta. Pri tom, objekat mora imati približnu visinu i širinu.

Kada budemo sada proveravali videćemo da će kolizija biti bolja, ali i dalje ako se ne preklope preko centra, neće biti kolizije. S toga ćemo od te razdaljine oduzeti poluprečnike tih objekata koje proveravamo. Tako da će formula da glasi:

Kada sada budemo proveravali, radiće veoma pravilno. Nije baš savršeno, ali za sada sasvim dovoljno.

Ispaljivanje projektila

Jednostavna metoda. Kada igrač pritisne miša, pozicioniramo projektil ispred njega, ubacujemo ga u niz i zatim pri svakom frejmu od njegove Y koordinate oduzimamo određen broj piksela (da bi išao na gore) i tako se čini da se on pomera. U metodi Update, koja se poziva svakog frejma, se postavi funkcija MoveProjectile koja jednostavno Y koordinati svakog od projektila oduzima određen broj piksela. Tako se čini da se projektili pomeraju nagore.

Pozicioniranje projektila i igrača

Ako želite da saznate kako da vasa letelica bude upravna na igračevog miša kao i da se projektil pojavljuje tačno ispred sredine igrača, neophodno je da pravilno implementiramo pozicioniranje istih.

Pozicioniranje igrača

Y koordinata kursora mora biti  jednaka Y koordinati letelice. Međutim, ako postavimo da je X koordinata miša jednaka X koordinati letelice, dobićemo da se kursor nalazi u gornjem levom uglu letelice. S’toga je najbolje da toj koordinati kursora dodamo polovinu širine letelice. Na taj način se početak kursora nalazi na sredini gornje ivice letelice, što predstavlja preciznu poziciju kursora u odnosu na letelicu.

Pozicioniranje projektila

Pozicioniranje projektila je malo složenije od pozicioniranja igrača. U ovom slučaju, centar projektila mora biti ispred sredine letelice.

Y koordinata mora biti umanjena za visinu projektila sa dodatnim brojem piksela u zavisnosti koliko želimo da udaljimo projektil, prilikom ispaljivanja, od gornje ivice igrača.

X koordinata se računa slično kao i kod igrača samo umanjena za polovinu širine projektila.

Ako imate dodatna pitanja, slobodno komentarišite.

U prvom blog postu smo opisali igru – kroz jedan User Story, zatim definisali koji su joj osnovni elementi (Igrač, Asteroid, Municija  – Fighter, Asteroid, Ammo) i pripremili smo grafiku.  Danas programiramo. Neka vas ne plaši programiranje, odnosno kod koji ćemo napisati. Većina stvari će vam biti objašnjena, a ako vam nešto ne bude jasno, slobodno pitajte u komentarima ispod.

Na kraju posta možete preuzeti celu igru.

Napomena: Programiranje se velikom broju ljudi čini veoma kompleksnim i teškim, što je uglavnom krivica samih programera koji pokušavaju da zaplaše ostale i učine sebe vrednijim i inteligentnijim. Taj stav naročito ispoljavaju prema dizajnerima.

U ovom tekstu, ću se potruditi da programiranje učinim što logičnijim i interesantnijim. Svaka linija koda će imati svoju ulogu  u vizuelnom delu igre. Uživajte!

Nakon što smo pripremili naše grafičke elemente i dozvolili Flash-u da automatski  generiše odgovarajuće klase za njih (o ovome je bilo priče u prethodnom blog postu), sada se vraćamo na fajl GameController.as . Otvorite ga i umesto linije koda gde piše „//constructor code“ napišite „LoadGraphics();“. Tako da konstruktor klase GameController izgleda ovako:

1
2
3
4
5

public function GameController(){
 
   LoadGraphics();
 
}

Zatim ispod konstruktora, napravite tu funkciju LoadGraphics, zatim ukucajte sledeće:

1
2
3
4
5
6
7
8
9

public function LoadGraphics(){
 
   player.y = stage.stageHeight - (player.height + PLAYER_BOTTOM_OFFSET);
 
   player.x = stage.stageWidth/2 - player.width/2;
 
   addChild(player);
 
}

Verovatno već pretpostavljate šta radi sledeći kod, ali svakako ću objasniti.

U prvoj i drugoj liniji ćemo postaviti X i Y koordinate igračeve letelice, dok treća linija dodaje igrača na sam Stage (vidljivu površinu). Ako ne razumete šta ovaj kod radi, nemojte se zamarati, sutra u dodatku ću vam detaljno objasniti svaku funkciju  (jer ipak hoćemo da igru napravimo u 2 blog posta kako naslov kaže).

Kada budete pritisnuli CTRL+ENTER, za test prikaz, prijaviće vam grešku. Moramo inicijalizovati igrača (player) i konstantu PLAYER_BOTTOM_OFFSET koja pravi razmak između igrača i donje ivice ekrana, jer nećemo da ga baš pribijemo uz donju ivicu.

Iznad konstruktora upišite sledeći kod:

1
2
3

var player:Fighter = new Fighter();
 
var PLAYER_BOTTOM_OFFSET:Number = 10;

Sada, otvorite fajl “AsteroidDefender.fla“ i testirajte sa CTRL+ENTER i videćete da vam se na ekranu pojavila svemirska letelica. Već  sada možete videti rezultate vašeg rada, ali ne brinite, ovde nije kraj. Sada će tek biti interesantno.

U vaš konstruktor, ispod koda kojim pozivate vašu funkciju LoadGraphics, upišite sledeću liniju koda.

stage.addEventListener(MouseEvent.MOUSE_MOVE, OnMouseMotion);

Potom ispod funkcije LoadGraphics napravite novu funkciju OnMouseMotion sa sledećim kodom:

1
2
3
4
5

public function OnMouseMotion(e:MouseEvent):void{
 
   player.x = stage.mouseX-player.width/2;
 
}

Ovom funkcijom smo podesili da se igrač mišem može pomerati levo, desno.  Ako se pitate zašto nismo podesili da može da ide i gore dole, razlog je zato što želimo da ograničimo igrača jer mu je cilj da zaštiti planetu Zemlju, kao i da igru učinimo malo težom. (kasnije možemo dodati i opciju pomeranja levo, desno preko tastature)

Hajde sad da podesimo da igrač može da ispaljuje projektile, odnosno municiju.

Prvo ćemo iznad konstruktora, a ispod ostalih promenljivih dodati još jednu promenljivu bunchOfAmmo, koja predstavlja niz, odnosno skup municije.

var bunchOfAmmo:Array = new Array();

Onda u konstruktor, ispod ostalog koda ćemo ukucati sledeći kod:

stage.addEventListener(MouseEvent.CLICK, OnMouseClick);

Sada ispod funkcije OnMouseMove dodajemo još jednu funkciju OnMouseClick sa sledećim kodom:

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17

public function OnMouseClick(e:MouseEvent):void{
 
   if(bunchOfAmmo.length < 2){
 
      var ammo:Ammo = new Ammo();
 
      ammo.y = player.y - ammo.height;
 
      ammo.x = player.x + player.width/2 - ammo.width/2;
 
      bunchOfAmmo.push(ammo);
 
      addChild(ammo);
 
   }
 
}

Sada kada budemo testirali prikaz aplikacije, možemo primetiti da na klik mišem se ispred letelice pojavi zeleni laserski zrak i da se na ekranu mogu nalaziti samo dva. Kod koji smo otkucali upravo to radi.

Objašnjenje.
Naime proverava da li se u nizu projektila nalazi manje od dva. U slučaju da se ne nalazi nijedan ili jedan on kreira novi projektil. Projektil se postavlja na koordinate koje se nalaze tačno ispred sredine letelice. Tačne koordinate projektila dobijamo kada na početku koordinata letelice dodamo polovinu dužine letelice, a onda oduzmemo polovinu dužine projektila. Tako se sredina projektila nalazi tačno na sredini letelice. Potom projektil dodajemo u niz i onda na ekran komandom addChild().

Međutim, možemo primetiti da kada se ispali projektil, on samo stoji. Razlog je u tome što mi ne ažuriramo njegovu poziciju u skladu sa vremenom. Ako se sećate, u mom postu o samom mehanizmu igara Kako da razvijete svoju igru ~ Početak, sam vam prikazao mehanizam (Engine) svake igre, tj Game Loop. Game Loop predstavlja jednu petlju koja ima dve funkcije (metode) Update i Draw. Update funkcija ažurira poziciju grafičkih elemenata igre u odnosu na vreme. Draw metoda vrši iscrtavanje elemenata u odnosu na njihovu poziciju. Možete to vizualizovati sledećom slikom.

Slika 1. Game Loop

U našem slučaju, mi smo za naše grafičke elemente automatski generisali klase u SWF fajlu i te klase su usko vezane sa njima. To znači da nam metoda Draw nije potrebna, jer kada u metodi Update budemo  promenili poziciju projektila ili asteroida, automatski će se iscrtati grafički elementi na ekranu, na novoj poziciji.

To znači da je neophodno da implementiramo funkciju Update.  U nju moramo da ubacimo funkcije koje će pomerati ispaljene projektile i  asteroide (MoveAsteroids, MoveAmmo), funkciju koja će generisati asteroide na vrhu ekrana (SpawnAsteroids) i još jednu funkciju koja proverava da li je došlo do sudara između nekog projektila i nekog asteroida (CheckCollision).

Da bi funkcija Update uopšte bila konstantno pozivana neophodno je da napravimo okidač za njeno automatsko pozivanje. Moramo dodati sledeću liniju koda unutar konstruktora (ispod svih ostalih linija):

stage.addEventListener(Event.ENTER_FRAME, Update);

Ovaj osluškivač (EventListener) će na svaki frame (obično vam stoji podešeno 24 fps u Flash dokumentu), pozivati funkciju Update. Iz tog razloga moramo biti pažljivi i postaviti male vrednosti promenljivih koje će predstavjlati brzinu elementa. U našem slučaju ćemo imati gravitaciju – GRAVITY i brzinu kretanja laserskog zraka – AMMO SPEED.

Update bi trebalo da izgleda ovako (dodajte ga ispod svih funkcija):

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

public function Update(e:Event):void{
 
   SpawnAsteroids();
 
   MoveAsteroids();
 
   MoveAmmo();
 
   CheckCollision();
 
}

Odmah počinjemo sa implementacijom.

Spawn Asteroids

Krećemo od metode SpawnAsteroids:

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16

public function SpawnAsteroids():void{
 
   if(bunchOfAsteroids.length < 2){
 
      var newAsteroid = new Asteroid();
 
      newAsteroid.x = Math.random() * stage.stageWidth;
 
      newAsteroid.y = - newAsteroid.height;
 
      bunchOfAsteroids.push(newAsteroid);
 
      addChild(newAsteroid);
 
   }
}

Da bi ova metoda funkcionisala moramo imati promenljivu bunchOfAsteroids definisanu iznad konstruktora.

var bunchOfAsteroids:Array = new Array();

Metoda SpawnAsteroids prvo proverava koliko je elementa u nizu bunchOfAsteroids, ako ih ima manje od 2, ona kreira novi asteroid. Potom se podešavaju X,Y koordinate.

Pošto ne želimo da igrač vidi kako se „iznenada“ pojavljuje na ekranu niotkuda, postavljamo njegovu Y koordinatu da bude u negativnoj vrednosti njegove dužine, odnosno iznad vidljivog dela ekrana.

X koordinatu računamo pomoću funkcije Math.random() koja nam nasumično vraća broj između 0 i 1. Tu vrednost onda pomnožimo sa širinom igračevog ekrana i dobijamo nasumično generisanje asteroida duž gornje ivice igračevog ekrana. Time se igraču čini da se asteroidi stvaraju na slučajan način, kao što smo i želeli. (Verujem da vam možda ovo zvuči zbunjujuće, ali ću vam u jednom kasnijem blog postu biti detaljno objašnjeno)

Nakon toga, kao što već znate iz funkcije sa projektilom, dodajemo asteroide u njihov niz i na ekran.

MoveAsteroids

Pomeranje asteroida se vrši na osnovu gravitacije, zato ćemo uvesti konstantu GRAVITY. Unećemo je iznad konstruktora.

var GRAVITY:Number = 5;

Pošto želimo da nam se Asteroidi kreću sporije, da bi nam bilo lakše da ih pogodimo, podesili smo je na manju vrednost.

Suština kretanja elemenata na ekranu je da se pri svakom pozivu metode Update dodaje vrednost GRAVITY na Y koordinatu. Tako se čini da se asteroidi kreću.  Ukoliko Y koordinata asteroida pređe donju ivicu ekrana, moramo ga ukloniti sa ekrana. To sve ćemo uraditi u okviru ove funkcije MoveAsteroids.

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14

public function MoveAsteroids():void{
 
   for (var i:Number = bunchOfAsteroids.length-1; i >= 0; i--){
 
      bunchOfAsteroids[i].y += GRAVITY;
 
      if (bunchOfAsteroids[i].y > stage.stageHeight){
 
         removeChild(bunchOfAsteroids[i]);
 
         bunchOfAsteroids.splice(i,1);
      }
   }
}

U gore navedenom kodu, preko FOR petlje učitavamo svaki Asteroids iz niza bunchOfAsteroids i menjamo mu vrednost Y koordinate. Potom proveravamo da li je Y vrednost veća od dužine ekrana i ako jeste, uklanjamo ga sa ekrana i iz niza.

MoveAmmo

Slično metodi MoveAsteroids, moramo da dodamo konstantu koja predstavlja brzinu naših projektila – AMMO_SPEED:

var AMMO_SPEED:Number  = 10;

Nakon toga, na sličan način je implementirana funkcija MoveAmmo:

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14

public function MoveAmmo():void{
 
   for (var i:Number = bunchOfAmmo.length-1; i >= 0; i--){
 
      bunchOfAmmo[i].y -= AMMO_SPEED;
 
      if (bunchOfAmmo[i].y + bunchOfAmmo[i].height < 0){
 
         removeChild(bunchOfAmmo[i]);
 
         bunchOfAmmo.splice(i,1);
      }
   }
}

Kada uporedimo kod metoda MoveAmmo i MoveAsteroids vidimo da je razlika samo u dodavanju/oduzimanju konstanti AMMO_SPEED i GRAVITY od Y koordinate projektila/asteroida.

Ako su vam i dalje nejasne ove funkcije, možete me pitati putem komentara, Twitter-a ili email-a.

CheckCollision

Najteža funkcija za razumevanje, ako ste početnik. Obratite pažnju.

Ako vam ne bude jasno, ne brinite. Ovu metodu ću detaljno objasniti u narednom blog postu.

Prvenstveno moramo da prođemo svaku kombinaciju asteroida i projektila na ekranu, pa će nam biti potrebne 2 FOR petlje koje će proći kroz oba niza tih elemenata. FOR petlja asteroida će biti unutar FOR petlje projektila, jer želimo da za svaki projektil proverimo da li je dovoljno blizu svakog asteroida na mapi da bi došlo do kolizije. Da bismo to pravilno proverili moramo poznavati osnove geometrije .

Da, znam da je većina vas bežala od toga još od osnovne škole, ali kao što vidite ima veoma dobru primenu.

Da bismo došli do tačne razdaljine između asteroida i projektila , moramo znati koordinatnu tačku, poluprečnik i tačnu razdaljinu između centara naših grafičkih elemenata.

Grafički elementi mogu biti malo čudnog oblika, stoga, najsigurnija opcija za proveru razdaljine elemenata jeste da fiktivno opišemo krug oko njih i da koristimo poluprečnik i centar tog kruga za proveru, osim kada je u pitanju element kvadratnog ili pravouganog oblika.

Slika 2. Koordinatna tačka centra kruga

Funkciju upišite posle svih funkcija:

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29

public function CheckCollision():void{
 
   for (var n:Number = bunchOfAmmo.length-1; n >= 0; n--){
 
      var ammoRadius:Number = bunchOfAmmo[n].width/2;
 
      var ammoCentralPoint:Point = new Point(bunchOfAmmo[n].x + ammoRadius,bunchOfAmmo[n].y + ammoRadius);
 
      for (var i:Number = bunchOfAsteroids.length-1; i >= 0; i--){
 
         var asteroidRadius:Number = bunchOfAsteroids[i].width/2;
 
         var asteroidCentralPoint:Point = new Point(bunchOfAsteroids[i].x + asteroidRadius,bunchOfAsteroids[i].y + asteroidRadius);
 
         var hitTolerance:Number = asteroidRadius + ammoRadius;
 
         if (Point.distance(asteroidCentralPoint, ammoCentralPoint) <= hitTolerance){
 
             removeChild(bunchOfAsteroids[i]);
 
             removeChild(bunchOfAmmo[n]);
 
             bunchOfAsteroids.splice(i,1);
 
             bunchOfAmmo.splice(n,1);
          }
      }
   }
}

U metodi nakon izračunavanja centra i poluprečnika asteroida, odnosno projektila, proveravamo da li je razdaljina između koordinatnih tačaka centra asteroida i centra projektila, ponaosob, manja ili jednaka od promenljive hitTolerance. Promenljiva hitTolerance predstavlja zbir poluprečnika asteroida i projektila, jer ne želimo da poluprečnike uračunavamo u tu razdaljinu, jer gledamo od centra elemenata ne od ivica.

Zaključak

Nažalost, ovaj blog post je previše dug, čak i za moj ukus. Ali želeo sam da ispunim obećanje i uprkos mojoj želji da ovo bude kratko i brzo, morao sam da ubacim objašnjenja. Nisu previše detaljna, neka su možda i malo konfuzna (nadam se da ćete mi oprostiti), ali smatram da će ovo i za početnike biti donekle dovoljno za adekvatno razumevanje.

U ova dva blog posta bilo je bitno tehnički izraditi iole funkcionalnu igru. Za one koje zanimaju podrobnija objašnjenja određenih funkcija, mogu da isprate sledeći blog post koji će se tome posvetiti.

Srećno!
Download: ZIP fajl cele igre

U prethodnim blog postovima ste čitali o samoj teoriji razvoja igara, savete kako analizirati tržište i praktične primene istih. Sada, prelazimo na konkretan razvoj.

Slika 1. Asteroid Defender

Za početak, napravićemo jednu jednostavnu igru sa radnim nazivom “Asteroid Defender”. Pošto je ovo prva igrica koju ćemo raditi, odnosno prvi gradivni blok, nećemo razmatrati kom delu tržišta je namenjena  niti koji tip igrača bi je kupio i slično. Takođe, nećemo praviti specifičan plan. Napravićemo jedan User Story, odnosno jednu kratku korisničku priču o tome kakva je ovo igra, koji su joj osnovni element i kako se igra. (ako vas zanima preciznije objašnjenje pojma User Story, možete pogledati na sledećem linku)

Sličnu igru, samo dosta detaljnije objašnjenu, radili su polaznici kursa “Razvoj igara kroz programski jezik C#” koji sam održao na Fakultetu Organizacionih Nauka za 40 studenata Univerziteta u Beogradu. Koristeći XNA framework.

 

Prikupljanje zahteva

Korisnička priča (User Story) glasi:

- Igrač upravlja borbenom letelicom, kojom puca na nadolazeće asteroide koji idu ka planeti Zemlji. Asteroidi padaju sa vrha ekrana do donje ivice.

- Igrač iz svoje letelice može da ispali laserske zrake koji uništavaju asteroide. Može najviše da ispali 2 laserska zraka uzastopno, nakon čega mora da sačeka dok makar jedan ne nestane sa ekrana, da bi imao mogućnost da ispali naredni (kao razlog možemo navesti „hlađenje sistema za ispaljivanje“).

- Prilikom sudara (kolizije) laserskog zraka i asteroida, oba elementa nestaju sa ekrana i ponovo se stvaraju. Do sudara igrača i asteroida, za sada ne može doći (biće kasnije).

- Igra nema zvaničan kraj (za sada). Igrica je 2D, arkadna. Samo za jednog igrača.

 Priprema i grafički elementi

Sada kada imamo našu korisničku priču, možemo krenuti sa razvojem. (Za dalji rad je poželjno da imate Adobe Flash IDE instaliran sa programskim jezikom ActionScript 3.0)

Kreirajte novi FLA Actionscript 3.0 file. Sačuvajte i nazovite  ga „Asteroid Defender“.

Nakon toga, ponovo izaberite kreiranje novog fajla, samo sada izaberite Actionscript 3.0 Class file i naziv klase (Class name) stavite “ GameController“.

Tada ćete verovatno dobiti sledeći kod.

package {
    public class GameController extends MovieClip {
       public function GameController() {
          // constructor code
       }
   }
}

Sačuvajte fajl pod nazivom „GameController“ u istom folderu kao i prethodni FLA fajl.

Nakon toga, otvoriti FLA fajl  onda otići na File >> Actionscript Settings i u tom prozoru u polju Document Class napisati naziv našeg AS fajla. U našem slučaju to je „GameController“. Nakon upisivanja moramo proveriti da li se FLA fajl povezao sa našom klasom GameController. To proveravamo klikom na Validate Class definition (to je zeleni znak tačno, odmah desno pored polja za unos). Ako vam prikaže da je „…definition class was found at…“, onda je sve u redu. Međutim, ako vam javlja da „…definition class could not be found …“, proverite da li vam je GameController.as fajl u istom folderu sa AsteroidDefender.fla fajlom i da li ste ga pravilno nazvali. Ako budete imali daljih problema, slobodno me pitajte putem komentara.

Ova dva fajla predstavljaju dva sloja:

-          AsteriodDefender.fla  fajl predstavlja deo koji će da sadrži vidljive, grafičke elemente naše igre. Tu ćemo čuvati sve grafičke objekte koji se mogu pojaviti u igri.

-          GameController.as fajl čini našu logiku, odnosno programski kod koji će upravljati tim vidljivim elementima naše igre. Meriće razdaljinu između svakog laserskog zraka i asteroida ponaosob, proveravati koliko je laserskih zrakova na ekranu da bi smo znali da li igrač može ili ne može da ispali još jedan zrak i slično.

Slika 2. GameController prema AsteroidDefender

Povezivanjem ova dva fajla, smo rekli FLA fajlu da se na početku odmah pravi i izvršava objekat klase GameController koji služi za upravljanje našom celom igrom i svim grafičkim elementima samom FLA fajlu.

Sada ćemo se vratiti i otvoriti FLA fajl „Asteroid Defender“ . Kliknućemo na Insert  >> New Symbol.

Simbol ćemo nazvati „Fighter“, Type će biti Movie Clip. Čekiraćete opciju  Export for ActionScript, ispod će vam se otvoriti polja Class i Base clas. U polju Class bi trebalo da vam stoji „Fighter“, a u polju Base Class bi trebalo da stoji „flash.display.MovieClip“. Ako ne stoji, upišite i onda kliknite OK.

Pojaviće vam se „Actionscript Class Warning“ u kom stoji da „definicija klase nije pronađena unutar putanje za klasu, tako da će se jedna generisati unutar SWF fajla po Exportu“. Ako se sećate, nigde nismo unutar AS fajla „GameController“ definisali klasu sa nazivom „Fighter“, Flash nas na to upozorava i kaže da će on automatski generisati klasu za taj simbol. Nema potrebe da brinete, pošto je u pitanju jednostavan element, dozvolićemo Flashu da automatski generiše, s toga samo kliknite OK.

Unutar vaše biblioteke elemenata ( Library panel ) ćete primetiti da se pojavio simbol sa nazivom Fighter. U drugoj koloni sa nazivom „AS Linkage“ takođe imate isti naziv simbola. To je dobro. Ako ne, proverite da li ste uradili po gorenavedenom načinu.

Sada dvaput kliknite na simbol „Fighter“ unutar vaše biblioteke elemenata. Trebalo bi iznad Stage-a (vaše radne površine) da stoji  Scene 1  Fighter. Sada nacrtajte kako bi želeli da izgleda vaša letelica ili na kraju ovog posta preuzmite .ZIP fajl sa elementima, koje možete da Importujete u vaš FLA fajl. Onda ih samo iz biblioteke elemenata prevucite u vaš otvoreni simbol Fighter.

Napomena:  Neka vam letelica ne bude veća od 50 x 50 piksela.

Kada završite sa crtanjem vaše borbene letelice, podesite da slika unutar vašeg „Fighter“ movie clip-a bude na koordinatama  x: 0  y: 0 . Potom sačuvajte.

Fighter

Sada su nam potrebna još 2 elementa „Asteroid“ i „Ammo“ (Municija). Istim postupkom (kao kod Fighter elementa) ih napravite. Jedina ograničenja su da Asteroid ne bude veći od 40 x 40 piksela, a Ammo (municija) ne bude veća od 3 x 25 piksela (Width x Height).

Po završetku crtanja svih elemenata, ako vam se neki od elemenata „Ammo“, „Asteroid“ ili „Fighter“ nalaze na Stage-u, obrišite ih. Bitno je samo da vam stoje u Library panelu.  Takođe podesite da vam pozadina Stage-a bude crna ili napravite zvezdano nebo na novom layer-u, koji će se nalaziti ispod svih ostalih layer-a.

Ovim smo završili uvod, korisničke zahteve i grafičku pripremu naše igre. Drugi deo će sadržati razvoj logike, odnosno isprogramiraćemo rad postojećih grafičkih elemenata.

Sutra ide drugi deo blog posta. Vidimo se!

Download: ZIP fajl slike

Napomena pre čitanja:  Ovaj tekst bi trebalo da se uzme sa kritičke tačke gledišta, nezavisno od ličnih ubeđenja i verovanja u tehnologije koje koristimo. Što se mene tiče, i dalje ću vam pisati o razvoju igara, koristićemo i Flash i HTML5/CSS3/JS i još neke tehnologije koje sam vam pripremio.

Slika 1. Dobro veče, Apple Flash-u reče!

Napokon, došlo je vreme da vas uputim u tok dešavanja što se tiče Adobe Flash-a. Žao mi je što do toga nije došlo ranije, međutim radim kao konsultant u jednoj austrijskoj kompaniji.

Da ne bismo gubili vreme, počeću od jednog ključnog momenta.

Početkom novembra, Adobe je zvanično objavio da će, nakon izlaska Flash playera 11 za Android i Blackberry PlayBook, obustaviti podršku za Flash player na mobilnim uređajima. Takođe, napomenuto je da će sredstva sa podrške za Flash player biti uložena u Adobe-ove nove HTML5 projekte.

Ova vest je uzburkala javnost i bila tema meseca na većini Web-orijentisanih blogova. Kao što ste i pretpostavili, Flash community, koji je ionako uzdrman, se razočarao još više u politiku kompanije Adobe, Apple obožavaoci su uzvikivali: „Stiv Džobs je bio u pravu!“, dok su kompanije čiji su proizvodi zasnovani na Flash player mobile ogorčeno pretile tužbama.

Šta to zapravo znači – „Adobe zvanično obustavlja podršku za Flash player mobile“ ?

Da li to znači da je Flash završio karijeru?

Pošto su mobilni uređaju budućnost, da li je Adobe konačno zapečatio sudbinu Flash-a?

Slika 2. Flash player mobile

Ne baš.

Mobilni uređaji jesu budućnost i ovim potezom Flash-u je završena karijera na mobilnim uređajima.

Samo  to se neće desiti skoro. Iako lično vidim budućnost u otvorenim open source tehnologijama, biće potrebno još malo vremena da do toga dođe. Razlog za to je trenutno stanje HTML5 standarda.

 Kako to?

Sadašnja implementacija HTML5 standarda nije bogata tom količinom feature-a kao što je Flash. HTML5 sam ne podržava ni animacije ni interaktivnost, potrebno je znanje JavaScript-a i CSS-a da bi se zapravo nešto moglo uraditi.

Zatim, Flash ima na desetine hiljada iskusnih developera koji veoma brzo i efikasno prave kvalitetna interaktivna rešenja, koristeći samo jedno softversko rešenje, odnosno samo jedan jezik (ActionScript). HTML5 ne može time da se pohvali. Takođe, pravljenje jednog kvalitetnog interaktivnog HTML5 rešenja nije baš lako.

Slika 3. Pobednik ili ne?

Međutim, postoje i činjenice koji idu u prilog HTML5.

 1. Microsoft IE takođe bez Flash-a?

Microsoft je takođe objavio da će u sledećoj verziji svog operativnog sistema, Windows 8 (koji se očekuje krajem 2012.), sistemski browser biti bez Flash player plug-in. Mada će moći da se instalira naknadno. Praktično, isto kao i do sada.

  2. Video

Flash nikada nije bio predviđen da bude Web video tehnologija. U jednom momentu pre nekoliko godina, jedini je imao iole kvalitetno rešenje za video na Web-u. Sada sa HTML5, developeri lako i jednostavno mogu da naprave kvalitetno video rešenje za svoj sajt. Bez muke.

  3. Adobe HTML5 alati

Napomenuo sam na početku posta, da je Adobe objavio da će ulagati u svoje HTML5 proizvode. Pojavili su se Adobe Edge i Adobe Muse alati, Flash-look-alike rešenja, koja omogućavaju neke stvari koje ste do skora mogli samo u Flash-u. Detaljnije u jednom od mojih sledećih blog postova. Jer zaista zaslužuju više od ovog kratkog pasusa.

  4. Adobe AIR

Većina nas je primetila sve masovnije korišćenje Adobe AIR aplikacija. Bilo na mobilnim uređajima ili na Web-u. Adobe AIR je toliko daleko otišao da je sa njim moguće deploy-ovati aplikacije ne samo na Android i BlackBerry već i na iOS uređaje, kao što su iPhone ili iPad. Kao Flash, zasnovan je na ActionScript programskom jeziku i isto je tako lako praviti aplikacije.

Vrlo je verovatno da će Adobe Air  uskoro preuzeti primarno Flash tržište.

Da sumiramo.

• Ako se bavite razvojem Flash mobilnih aplikacija, mislim da je vreme da razmislite o drugom pravcu svoje karijere.

• Ako ste Flash developer za kompleksne igre i RIA aplikacije, ne odustajte, uložite malo vremena u Adobe Air, isplatiće se.
• Za jednostavniji Web i jednostavne lagane igre, HTML5/CSS3/JS+jQuery je za sada jedini pametan izbor.

P.S. Obećavam da ću od sada pisati češće.

Danas ću vam, u ovom kratkom blogpostu, pokazati kako da pozivate Flash Actionscript funkcije preko JavaScript-a i obrnuto, odnosno pozivanje JavaScript funkcija preko Actionscript-a. Konkretno Actionscript-a 3.0.

Uzimajući u obzir obosotranu primenu ECMAScript standarda verovatno pretpostavljate da je komunikacija veoma jednostavna. Potpuno ste u pravu.

Suština je u JavaScript prepoznavanju vašeg Flash objekta i oko Actionscript interfejsa “External Interface”. Taj Actionscript interfejs izlaže vašu određenu Actionscript funkciju pozivanju od strane JavaScript-a. Ako neko ne razume šta je interfejs, može pogledati na sledećem linku.

External Interface

Za početak obradićemo pozivanje Actionscript funkcija preko JavaScript-a, a onda i obrnut proces, pozivanja JavaScript funkcija preko Actionscript-a. Sve to ide preko ExternalInterface, kao što govori gornja slika.

Pre svega vaš JavaScript mora prepoznati sa kojim Flash objektom radi. To postižete definisanjem sledeće funkcije:

1
2
3
4

function gimmeFlashObject(flashObjectName) {
		var isIE = navigator.appName.indexOf("Microsoft") != -1;
		return (isIE) ? window[flashObjectName] : document[flashObjectName];
	}

Ova funkcija hvata Flash objekat preko prosleđenog parametra ”flashObjectName”, koji predstavlja ime Flash objekta čije metode želimo da pozovemo.
Metoda prvo proverava da li naš korisnik koristi Internet Explorer, a potom vraća Flash objekat pretragom korenog elementa ”document” ili ”window” (u zavisnosti koji browser korisnik koristi) sa parametrom imena našeg Flash objekta.

Nakon toga u bilo kojoj našoj metodi, na sledeći način možemo pozvati ovu našu ”gimmeFlashObject” funkciju:

1
2
3
4

function callFlashFunction()
	{
		gimmeFlashObject("flashObjectName").callFunctionA();
	}

Nakon toga nad tim dobijenim Flash objektom možemo pozvati određenu Actionscript funkciju koju on poseduje. Ali pre toga moramo da definišemo i komunikaciju sa Flash strane u našem Actionscript-u.

U vašoj Actionscript klasi je neophodno da na početku importujete klasu External Interface na sledeći način:

1

import flash.external.ExternalInterface;

Potom u vašem kodu, na mestu kojem vam odgovara poziv naše Actionscript funkcije da otkucate sledeće:

2

ExternalInterface.addCallback("callFunctionA", functionA);

To je to. Ovaj linija koda definiše pozivanje naše interne funkcije ”functionA” kada naš JavaScript pozove određenu eksternu funkciju ”callFunctionA” koju izlaže naš eksterni interfejs.
Naravno, podrazumeva se da u vašem Actionscript kodu imate već definisanu funkciju ”functionA”.

Sada ćemo preći i komunikaciju u drugom smeru, odnosno pozivanje JavaScript funkcija iz Flash-a.

Naravno morate imati sledeću liniju na vrhu vašeg Actionscript koda:

1

import flash.external.ExternalInterface;

Zatim u vašem kodu, na mestu kojem vam odgovara poziv vaše JavaScript funkcije da otkucate sledeće:

2

ExternalInterface.call("YourJavaScriptFunction()");

Time ste uspešno pozvali vašu JavaScript funkciju iz Actionscripta. Takođe se i ovde podrazumeva da postoji JavaScript funkcija sa tim određenim imenom.

Naravno možete i da dobijete povratnu vrednost vaše funkcije, tako što prethodno definišete promenljivu kojoj ćete dodeliti tu vrednost:

3

var povratnaVrednost:int = ExternalInterface.call("GimmeSomeValue()");

Pored samog pozivanja metode, možete i da prosledite određene parametre i to na sledeći način:

4

var retval:int = ExternalInterface.call("YourJavaScriptFunction()","yourArgument");

Kao što se vidi iz gore navedenog, komunikacija između Flash-a i JavaScript-a jeste jednostavna.

Ako imate neki problem, niste nešto razumeli ili imate još neka pitanja, slobodno ostavite svoj komentar.

Do sledećeg puta…

Kako vašu igru ne bi zadesila sudbina domaćih igara, koje su stradale zbog 5 razloga navedenih u postu „Zašto je u Srbiji industrija trotineta uspešnija od industrije igara”, pre početka faze kodiranja (implementacione faze) morate proći kroz 4 osnovna koraka pre nego što počnete sa razvojem vaše igre.

To su:

1. Određivanje ciljnog tržišta

2. Definisanje žanra igre

3. Sastavljanje tima za razvoj

4. Planiranje igre

U toku ovog posta ćemo obraditi prva dva koraka.

Ciljno tržište

Postoji šest osnovnih kategorija igrača na tržištu:

1. Zaluđenici– Konstantno igraju igre i zaslužni za većinu prodaja na tržištu.
2. Konzolaši – Konzola je njihov život. Oni su u stanju da se višečasovno igraju sa svojom konzolom (uglavnom su to konzole tipa Xbox Kinnect , Sony PS, Nintendo Wii).
3. Pripadnici većine – Igrači koji kupuju samo hit igre, odnosno igre sa najvećom ocenom na tržištu.
4. Mobilomani – Sa svojim Iphone, Android i Windows Phone 7 telefonima, u stanju su i da u GSP prevozu igraju ’’Angry Birds’’, da ne bi izgubili ni sekund svog vremena u zurenju kroz prozor.
5. Kopir majstori – Kada vide neku igru na stolu kod drugara, sutradan je već imaju
6. Pratioci – Oni obično ne igraju igre, jedino ako je celo njihovo društvo za to.
7. Blejači – Koji katkad igraju igre, da bi razbili monotoniju u toku svog radnog dana.

Razlika između dve krajnosti tržišta, odnosno „blejača“  i  „zaluđenika” je ogromna, s’toga je bitno od početka znati za koju tržišnu nišu pravite igru. Objasniću vam na primeru.

Blejači se obično zanimaju igricama na svom poslu, dok jedu, čekaju nešto i slično. Igre za njih moraju biti “pitke“, odnosno lake za igru, bez složene priče i moraju pružiti izazovne ali kratke misije, da bi igračima pružile  osećaj da su postigli nešto. Ne zahtevaju 3D grafiku niti specijalne zvučne efekte. To su uglavnom logičke igre, igre sa kartama, slagalice, a u skorije vreme i Facebook igre.

Iako se one lakše prave, nemojte da mislite da ćete lako sa njima jer zahtevaju preciznu balansiranost igre i njenih elemenata. To se veoma teško postiže.

Dok u slučaju „zaluđenika”, u pitanju su veoma ozbiljni igrači koji poseduju veliki uticaj na tržištu, tako da se nemojte šaliti sa njima. Oni zahtevaju dobru priču, fantastične efekte i veliki broj detalja kako bi potpuno ušli u igru. Detaljna 3D grafika, sa odličnim zvučnim efektima i veliki broj teških zadataka su neophodni za takve igre. Ako želite da napravite neku hit igru poput Mass Effect ili Starcraft 2, onda se bolje pripremite na kuknjavu i cepidlačenje od strane tih igrača.

Oni će kupiti vašu igru, ali će vam takođe iskopati oči ako ne bude sve kako su zamislili.

Sledeći korak je izbor žanra vaše igre.

Definisanje žanra vaše igre

Ako planirate da vršite prodaju vaše igre, neophodno je da u svojoj glavi  držite nekoliko ključnih informacija.

Prema “Entertainment Software Association”, Američkoj asocijaciji zaduženoj za istraživanja na tržištu zabavnog i interaktivnog sadržaja ( koja je između ostalog i organizator E3 Expo-a ), 67% američkih domaćinstava igra PC ili konzolne igre. Prosečna starost igrača je 34 godine.

Od ukupnog broja igrača samo 25% čine igrači mlađi od 18 godina.

Podatak, koji je zaista frapantan, predstavlja činjenica da 26% ukupne populacije igrača čine ljudi stariji od 50 godina.

Rame iz rame sa tim je podatak prema kome 40% svih igrača su žene.

Prema žanru najprodavanijih igara na tržištu, situacija je sledeća:

Slika 1.1 Prikaz prodaje igara prema žanru

Naravno, neki od žanrova su isprepletani, svet igara se menja i sada možete imati RPG/Akcionu/Pucačku igru, kao što je npr. Fallout 3 ili igre iz serijala Elder Scrolls. Mada možete imati i igre koje sadrže samo elemente svog žanra. Na primer, X-Men Origins: Wolverine, koja je čista akciona igra.
Bitno je da zapamtite da je svaka od tih igara napravljena u okviru jednog žanra, nakon čega su su dodati elementi drugih žanrova, radi što većeg igračkog ugođaja.

Smisao ovih podataka jeste da vam pomogne pri odabiru žanra vaše igre ili u slučaju da već znate koju igru pravite, pri redefinisanju određenih segmenata igre.

Veoma brzo ću izbaciti i drugi deo ove teme, da bismo što pre počeli sa konkretnim razvojem igara.

S’obzirom da je počela serija predavanja Microsoft Student Tech kluba u okviru FONIS-a, na kojima studentima Fakulteta Organizacionih Nauka, kao i nekim studentima Prirodno Matematičkog Fakulteta, predajem “Osnove C# kroz razvoj igara”, odlučio sam da neke segmente predavanja okačim ovde.

Da posluže kao referenca za studente, a i za osobe koje zanima razvoj igara i nisu mogli da se prijave ili jednostavno nisu studenti pa nisu mogli da slušaju predavanja.

Ovo je uvodni post, u kome ću ukratko objasniti kako su koncipirana predavanja i koliko će ona ići uporedo sa blog postovima. Neću ulaziti u detalje prilikom ovog uvodnog izlaganja.

Serija predavanja se održava utorkom i četvrtkom na Fakultetu Organizacionih Nauka.

Ukupan broj studenata je 40.

Studenti su podeljeni u 2 grupe: grupa A(dvanced) i grupa B(asic). Basic grupa je utorkom od 20 – 22h, a Advanced grupa je četvrtkom u istom terminu (20 – 22h).

Razlika između ove dve grupe je relativno mala, obe obrađuju istu tematiku, samo što je drugačiji pristup prema studentima. Na primer, u grupi A se podrazumeva razumevanje koncepta Objektno Orijentisanog Programiranja i njih upoznajem konkretno sa sintaksom programskog jezika C# i metodologijom razvoja igara, a kasnije i XNA framework-om. Dok grupi B posvećujem više vremena objašnjavajući te osnovne OOP koncepte, primenjujući koncepte iz igara, pritom ih upoznavajući sa samom metodologijom razvoja igara.

U grupama je izvršena podela po timovima, tako da ih trenutno ima 13 (7 iz grupe A, 6 iz grupe B).  Svaki tim radi svoju konkretnu igru, koju su predložili na prvom predavanju, prošle sedmice, kada je bila podela po timovima.

Prilikom definisanja igre koju bi mogli da naprave, studentima su postavljena sledeća ograničenja:

-          2D grafika (što jednostavnija)

-          Single player ili Hot Seat Multiplayer

-          Jedan nivo (zbog prevelike kompleksnosti)

Takođe grupa A je dobila preporuku da im igra bude u okviru XNA framework-a, dok je grupa B dobila preporuku da radi igru preko WinForms.

Na drugom predavanju studentima će biti prikazan Waterfall proces razvoja softvera i započeće svoju prvu igru preko WinForms.  U naredna 2 predavanja preći će se sa WinForm/EventDriven igre na XNA/Engine/OO igru.

Nakon svakog predavanja ću okačiti post šta je rađeno (moraću da stignem sa postovima do te oblasti), kao i postove koji će detaljnije objasniti neke probleme u razvoju igara.

Mada naravno biće tu poneki prekidni post, vezano za Web razvoj, ali se nadam da nećete zameriti.

Ova predavanja će ići u skladu sa mojom pokrenutom tematikom razvoja igara, te će biti u skladu sa prethodnim postovima.

Pišem vam nastavak uskoro.

Slika 1. HTML vs Flash

Flash je mrtav?

Zašto postoji mržnja prema Flash-u?

Bye Bye Flash!

I šta sada?

Za kraj

#1 Prevelik zalogaj ili ’’Ja i Mićko k’o trista programera’’

Klasična zamka u koju upadaju početnici je upravo ova.

Slažem se da su naši ljudi veoma cenjeni kao stručnjaci iz oblasti razvoja softvera, ali postoji opravdan razlog zašto neke firme poput Blizzard-a ili Bioware-a imaju kod sebe na stotine zaposlenih.

Vrlo je jednostavno, ne može šačica ljudi da napravi igru koja će biti konkurent nekim većim naslovima.

Bolje je krenuti sa jednostavnim, a zaraznim malim igricama, pa kada se već formira brend i dobiju lojalni korisnici tj. igrači, krenuti sa nečim većim. Nipošto ne bi trebalo skakati u okean sa velikim belim ajkulama na čijim čelima piše Blizzard, Bioware, Microsoft i slično.

Jednostavno, poješće vas.

#2 Sami sebi tržište

Takođe je važno da znate da između igranja igrica i razvoja istih postoji značajna razlika. U prvom vi uživate, vi koristite taj proizvod, dok ste u drugom slučaju Vi odgovorna osoba zadužena za zabavu i opuštanje drugih ljudi. To je potpuno drugi sistem razmišljanja.

Jedan od glavnih razloga zašto većina komercijalnih igrica ne uspe na tržištu i ne postiže profit se upravo nalazi u tome što game developeri misle da prave igru za sebe, prave igru po svojim merilima i prohtevima, kako se njima dopada. Ne razmišljaju da će drugi ljudi igrati tu igru i da će oni drugačije videti tu igru od njih.

#3 Vođenje projekta po principu “mali Đokica”

Skoro sve domaće priče oko razvoja igrica su se završile uglavnom zbog ove stavke. Ili nisu imale uopšte vođu, ili su imale osobu nekompetentnu za takve stvari.

Neko mora da vodi projekat, da konstantno prati vreme razvoja igrice, postavlja rokove, kontroliše neophodne resurse, komunikaciju, koordinira članovima tima, itd.  Čak i ako razvijate igricu sa nekoliko prijatelja, neophodno je da se jasno naglasi ko je vođa projekta – to će rešiti veliki broj problema i definisati smer projekta.

#4 (Ne)Promocija  – ’’Ispod umrlica u Politici’’

Promocija je ključ dopiranja do potencijalnih igrača koji još nisu čuli za vas i vašu igricu.

Za početak, napravite dobar promo sajt (pošto sam primetio da nijedna od tih domaćih grupica nema sajt koji adekvatno prezentuje kakva im je igra zapravo).

Platite da vam izađe opis u nekim igračkim novinama (ako je moguće u svim) i sajtovima posvećenim igračima koji vole žanr kojem vaša igra pripada. Postarajte se da napravite neki demo kako bi ljudi mogli besplatno da probaju vaš proizvod. Koristite društvene medije.

#5 Džeparac Budžet

Bužet je jedan od bitnih faktora, pošto on definiše koliko zaista vremena možete vi i vaši saradnici da potrošite na sam razvoj igre, može bitno uticati na promociju, na kvalitet igre, itd.

Ali nije najbitniji faktor.

Ako odlučite da počnete sa manjim igrama, budžet će vam biti nebitan.

Nemojte biti kao većina tih grupica koje smatraju da je nemoguće napraviti kvalitetnu igru bez finansijske injekcije. Samo mora postojati redosled prilikom planiranja igre.

Zamislite da je Zynga koja je napravila Farmville, CityVille i ostale Facebook igre, umesto toga uletela na tržište EA games-a i napravila neku kopiju SimCity-ja. Pukla bi momentalno, dok sada sa tim 2D Flash igrama, koje je fantastično ubacila na Facebook tržište, ima veći profit od EA games-a.

Nije za džabe ona engleska izreka: “Think Before You Act”.

Pored opisa rada u .NET okruženju, Adobe Flash-u i Actionscript-u, ovaj blog baviće se i razvojem igara (game development). Ova oblast biće podeljena na više celina koje ćemo obraditi, a tehnologije koje ćemo koristiti pored programskog jezika C# & XNA Framework-a, biće i programski jezik Actionscript sa Adobe Flash-om. Tema je dostupna svima, a budućim članovima Microsoft Student Tech Club-a u okviru FONIS-a kojima ću držati predavanja “Osnove C# kroz razvoj igara”, je obavezno štivo.

U ovom uvodnom postu, biće u kratkim crtama objašnjene uvodne osnove razvoja igara, neophodne svakom ko želi da počne ili se već bavi ovom materijom.

Napomena: Ako ste početnik u programiranju i ne budete razumeli neke od pojmova koje budem pomenuo u ovom i narednim postovima, opustite se i ne brinite, biće detaljnije objašnjeni kasnije (ako ste nestrpljivi možete mi se obratiti na email koji imate na stranici Kontakt).

Ih, zašto baš igre?

Industrija igara ili interaktivne zabave je multi-milijarderska industrija sa ogromnim tržištem koje se iz godine u godinu povećava. Sa pojavom društvenih mreža i inovatinih mobilnih uređaja ovo  tržište je postalo još primamljivije, a sa novim razvojnim tehnologijama i većim brojem različitih framework-a stvaranje novih igara je postalo još jednostavnije.

Slika 1. Prihodi na tržištu igara u SAD

Bitno je napomenuti da su igre postale jedan od primarnih načina relaksacije čoveka i izvor zabave i opuštanja, čineći ga tržištem sa ogromnim potencijalom.

Isto to tržište kod nas je potpuno nerazvijeno. Naravno nije sve tako lako kao što vam se sada čini iz ovog posta, mora da se uloži puno truda i strpljenja, ali nije preterano naporno i teško.

Razvoj igara u Srbiji

Razvoj igara u Srbiji praktično ne postoji.

Jednostavno, industrije igara nema, kvalitetne ideje ne postoje, piraterija je i dalje na visokom nivou, možda i ima par grupa programera koji su i napravili neku igru, ali ništa grandiozno i sve se može na prste izbrojati.

Pre par godina na raznim forumima pokretane su teme vezane za našu industriju igara, diskutovalo se, svi su se slagali da bi to trebalo zaista da krene i na kraju, kao što se može primetiti, nismo se pomerili sa nule. Pre nekoliko godina imali smo priliku da probamo domaću igru  Alien Dominion, solidno ostvarenje, ali o igri se više ne priča.

Slede linkovi ka jedine četiri grupe domaćih programera koje su trenutno ”preostale” i ’’funkcionišu’’:

http://www.gameyus.com
http://www.paprikari.com
http://www.eipix.com
http://www.technetiumgames.com

Za razliku od Srbije, u okolnim zemljama regiona sve vrvi od poznatih naslova (uzmimo samo Serious Sam kao primer).

Većina svetskih softverskih kompanija smatra Srbiju kao kadrovski izuzetno obdarenu zemlju, softverski stručnjaci iz Srbije su veoma cenjeni, a mi smo jedina zemlja u regionu koja nema nikakvu industriju igara (ako izuzmemo Albaniju čija se cela IT industrija vrti oko kockarnica).

A tema je i dalje veoma aktuelna i zanimljiva našim mladim entuzijastičnim softver developerima.

Osnovna razlika između poslovnih aplikacija i igara

Načelno, ova dva tipa aplikacija jesu slična. Ta sličnost se sastoji u interakciji sa korisnikom u smislu ’’šalje zahteve’’ – ’’generiše odgovor’’.  Spolja je zaista moguće primetiti tu sličnost.

Međutim, struktura unutar aplikacija  je potpuno drugačija. Navešćemo ključne dve razlike.

Prva razlika predstavlja činjenicu da se pri pokretanju igre, aktivira jedna petlja (game loop) koja se posle stalno ponavlja i koja se sastoji od niza metoda koje se konstatno pozivaju pri svakom krugu petlje dok se igra ne isključi.

Slika 2. Game Loop

Poslovne aplikacije ne rade ništa dok korisnik ne klikne na neki objekat ili sam pokrene određenu operaciju i time izbaci Event (iliti Događaj), koji je nastao tom prilikom, i pozove neku metodu zaduženu za taj događaj (nakon izvršavanja operacija te metode aplikacija se opet vraća u prethodno stanje).

Druga bitna razlika između razvoja igara i razvoja tipičnih poslovnih aplikacija jeste koncept pooling-a, koji predstavlja konstantnu proveru korisnika umesto čekanja na Event-ove (događaje) koje korisnik generiše.

Na primer, ako bi pravili widget-plugin za neki sistem (WordPress), napravili bi ste interfejs koji bi posedovao OK i Cancel dugme. Vaša aplikacija ne izvršava ikakvu operaciju dok korisnik ne klikne jedno od ta dva dugmeta.

Međutim, ako bi ste pravili igricu gde mali Perica beži kroz grad od starijih klinaca koji hoće da mu otmu džeparac ili džangrizavih bakica koje bi da ga smore pričama iz svoje mladosti, vaša aplikacija bi konstantno proveravala da li je korisnik možda pomerio miša ili pritisnuo odgovarajuće dugme na tastaturi i na osnovu toga pomerala odgovarajuće objekte, u ovom slučaju malog Pericu, na vašem ekranu.

Zatim tu postoje i drugi objekti, poput tih siledžijski nastrojeni klinaca ili bakica-smaračica, koji bi jurili nestašnog Pericu po ekranu, nezavisno od toga da li je korisnik nešto kliknuo, pritisnuo ili samo gledao ekran.

Slika 3. Mali Perica beži kroz grad

U prevodu, kada pričamo o razvoju igara, uvek se nešto dešava (obično mnogo toga) i vaša igra konstantno ažurira animacije, pomera objekte, proverava da li su se neki objekti sudarili, ažurira vaš skor, itd. Ako bismo pravili igrice slično načinu na koji pravimo poslovne aplikacije, bilo bi teže konstantno proveravati da li je korisnik izazvao neki događaj ili nije.

To je to za početak. Nastavak uskoro…