Bojim se da previdjas da kod nas ipak ima timova koji su plasirali igru na strano trziste i ostvaarili izvestan uspeh. Istovremeno, postoji izreka da “nema plana koji ce preziveti prvi kontakt s neprijateljem”. Kod igara se to ogleda u testiranju – za razliku od softvera, koji ima vrlo specificnu namenu, igre moraju da izazovu zadovoljstvo kod igraca, nateraju ga da ponovo igra (replay value) i da ga bace u “flow” (osnovni koncept kod kompjuterskih igara). Ako ne urade to – onda u rukama imas softver koji je zabavan otprilike isto koliko i Notepad i mnogo manje koristan.
Kod vodjenja projekta ponekad stvari kao sto su rokovi, urednost, organizovanost i slicno budu potisnute u drugi plan – kako bi konacni proizvod bio “to”. Poenta je da igra ima odgovarajuci osecaj pri igranju, odredjeni smek, posebno ako se radi o zanrovskom naslovu. Taj “feel” je nezamenljiv. Ako je on uspesno stvoren, sve drugo cesto moze pasti u drugi plan. Dzabe odlican project manager, kada je proizvod potpuno bezivotan.

Slažem se sa svim iznad rečenim, pogotovo stavkom broj 2 iz originalnog posta. E sad, imam dva interesantna primera vezana za tu stavku, jedan koji potvrđuje ono što si rekao i drugi za koji ćemo tek videti šta će biti:

1) Mafia II – igra koja je sjajno izreklamirana, igrači prvog dela očekivali su da u dvojci bude sve što je dobro iz keca plus još gomila drugih obećanih stvari. Dobili su igru koja se prelazi za max 12 sati, dešava se u open-world okruženju u kom nema šta da se radi, pa jedino i preostaje da se odrade glavne misije (sporedne su izgleda sklonjene u poslednjem trenuntku, jer je od njih ostala samo ikonica u legendi mape grada). Zatim su izbačena 2 DLC-a sa novim “kampanjama” sastavljenim od recikliranih sporednih misija. Oba DLC-a popljuvana su više nego glavna igra. Igrači su navodili šta bi hteli da vide u nekom novom DLC-u, pored izražavanja krajnjeg nezadovoljstva dosadašnjim proizvodom i izbačen je i treći DLC koji je za nijansu manje đubre od prethodna dva. Poenta priče – 2K Games su terali svoje, nisu obraćali pažnju na to šta njihove mušterije žele i igra komercijalno propade.

2) Dragon Age 2 – manje od godinu dana posle Dragon Age: Origins-a koji je oduševio igrače Bioware je najavio i nastavak (koji izlazi za oko mesec dana). Objavljene promene vezane za gameplay se značajnom broju ljudi koji su igrali Origins nisu svidele – umesto proširenja broja rasa i broja tzv. Origin Story-ja, igrač sada ima na raspolaganju samo jednu rasu bez ikakvog izbora “porekla”. Kompjuterski likovi koje vodite sa sobom su sada, što se opreme tiče, u nekom modifikovanom Mass Effect 2 fazonu, klase su donekle prerađene, itd. Ono što je interesantno su komentari zaposlenih (pre svega pisaca priče) na zvaničnom forumu kada neko izrazi nezadovoljstvo nekom promenom – uvek su tipa: “Ovo je naša igra i šta god vi pričali/predlagali/kritikovali, mi ćemo na kraju uraditi ono što mi hoćemo, a vama ako se to ne sviđa vaš problem.” Još interesantnije je da pored onih nezadovoljnih postoji i popriličan broj ljudi koji brane ovakvo stanovište članova razvojnog tima. Dakle, ovde imamo firmu koja se takođe ne obazire (bar ne preterano) na komentare/predloge/kritike mušterija, ali sve njihove dosadašnje igre su bile komercijalno veoma uspešne. Ostaje da se vidi da li će se taj uspeh održati i sa Dragon Age dvojkom.

Apsolutno si u pravu. Idealna varijanta je da s jedne strane razvojni tim ima svoju ideju koju će realizovati, a sa druge mora da ume da proceni šta je najbitnije od onoga što publika želi i da to uspešno uklopi u svoju ideju. U suprotnom igra se neće prodavati onako dobro kako bi razvojni tim i izdavač želeli. Mislim da je ovo još važnije kada se prave nastavci igara – ako je prethodni deo loše prošao, treba da se utvrdi šta to nije valjalo i da se na tome radi, a ako je dobro prošao onda je bitno utvrditi koji su to ključni aspekti bez kojih to jednostavno nije ta igra i ako ima potrebe doraditi, ili proširiti ih, pored popravljanja onoga što nije valjalo.